-Nakon 4 meseca od sadnje Paulownija Z-3 izgleda ovako.
-Od semenke do biljke.
-Da bi ste bolje sagledali velicinu,posluzicemo se rukom i metrom.
уторак, 29. март 2016.
понедељак, 28. март 2016.
PRESADJIVANJE PAULOWNIJE
iz kontejnera u casice
-Kad listovi na sadnicama dostignu velicinu nokta (od malog prsta-do palca) vreme je za presadjivanje. Ono se moze obaviti i kasnije,ali su zile biljaka mnogo vece,pa se medjusobno upletu i biljke je teze vaditi,a da ih ne povredimo.
-Navlazimo dobro zemlju kontejnera,kako bi lakse izvadili sadnice i premestili ih u nezavisne casice.
-Pripremimo casice sa zemljom.Radi lakseg raspoznavanja,ako sejemo vise vrsta,markerom na casama ispisemo posadjenu vrstu Paulownije.
-Potrebno je izbusiti svaku casu,kako bi visak vode od zalivanja mogao da izdje.
-Najmanje 4 rupice od 2 -4mm velicine,kako kasnije ne bi doslo do "zabarenja" casice-koje moze izazvati susenje biljke.
-Zemlju u casama dobro nakvasimo pre presadjivanja, fajtalicom.
-Potom prstom blago napravimo udubljenje u zemlji u koje ce mo postaviti sadnicu.
-Pincetu koristimo kao male vile,da bi smo Paulowniju izvadili sa malim busenom zemlje. Mozemo koristiti i viljusku iz ejscajga ili nesto slicno. Bitno je sto manje povrediti koren biljke prilikom rasadjivanja.
-To izgleda ovako.Zato je dobro saditi u kontejneru retko,kako bi mogli svaku klijanicu neostecenu da presadimo u case.
-Zatim fajtalicom blago zalijemo sve,dok voda ne procuri na dnu case.
-Presadjene Paulownijice izgledaju ovako u zasebnim casama.
-Poredjamo ih nazad u inkubator.
-Narednih mesec dana ce provesti u inkubatoru uz redovno zalivanje. Prvih 10 dana -dva puta dnevno,a kasnije je dovoljno i jednom dnevno.
-Ja sam koristio ovu zemlju iz cvecare za cvece i dobro mi se pokazala i za PVC rasadnik i za rasad u casice.
-Nakon mesec dana....Zakljucak : vizuelno se ne primecuje razlika izmedju 9501 i Elongate
недеља, 27. март 2016.
ČLANCI I AUTORSKI TEKSTOVI
Tehnička svojstva i upotrebljivost drveta paulovnije (Paulownia)
Piše: dr Nebojša Todorović
Kombinovanom mehaničkom i hemijskom preradom drveta, uz poštovanje konstruktivnih i funkcionalnih svojstava proizvoda, moguće je naći ekonomski prostor za racionalnu preradu i vrsta manjih mehaničkih svojstava od uobičajenih.
Velika potražnja i razvoj novih proizvoda su doveli do brze seče i nedostatka kvalitetne drvne sirovine. Zbog toga je veoma aktuelno uvođenje u proizvodnju brzorastućih novih vrsta i racionalno korišćenje raspoloživih drvnih resursa. Naša javnost je već odavno čula za drvo paulovnije. Milsim da nijedna drvenasta biljka nije doživela toliku popularnost, bolje da kažem, da se nijedan „kineski proizvod“ bolje ne kupuje u Srbiji od sadnica ovog drveta ili proizvoda napravljenih od njega. Ono što je verovatno zainteresovalo većinu ljudi jeste činjenica da za nekoliko godina drvo paulovnije dostiže sečivu zrelost i korisnu drvnu masu koja se može iskoristiti u tehničke svrhe. Iz tog razloga je kod nas, poslednjih godina, podignut veliki broj plantaža ove drvne vrste. Kakvog je kvaliteta drvo ovako brzog rasta?
Pretražujući tekstove o svojstvima paulovnije naišao sam na veliki broj podataka, ali je najveći broj njih veoma diskutabilan sa stanovišta nauke i struke. Ovde ćemo izneti rezultate dosadašnjih istraživanja koja su obavljena u Laboratoriji za svojstva drveta na Šumarskom fakultetu u Beogradu, kao i podatke koji si publikovani u vodećim međunarodnim naučnim časopisima iz drvne industrije. Prikazaćemo svojstva paulovnije tj. prosečne vrednosti za vrste fortunei, tomentosa i elongata i uporediti ih sa svojstvima nekih domaćih vrsta drveća – hrastom, bukvom, smrčom i topolom.
Plantaža paulovnije (Arad-Rumunija)
Plantaža paulovnije (Arad-Rumunija)
Paulovnija je listopadno drvo iz porodice Paulowniaceae koje obuhvata desetak vrsta i više varijateta. Poreklom je iz Kine, ali se dosta dugo kultiviše i u Japanu i Koreji. Uglavnom se gaji plantažno. Prvobitan, originalni naziv roda je bio Pavlovnia, ali je kasnije promenjeno u Paulovnia. U Kini paulovniju zovu „zmajevo drvo“ a u Japanu „kiri“. Tokom 19-og veka paulovnija je došla i na tlo SAD-a. Sve vrste paulovnije su jedričave i brzorastuće (posle 12 do 15 godina postiže visinu 15-20 m i zapreminu debla oko 1 m3). Beljika je sivobela, često svetlosmeđa dok je srž crvenkastosmeđa ili jednolično svetlosmeđa. Sveže drvo je vrlo često neugodnog mirisa. Neka osnovna fizička svojstva paulovnije su prikazana u tabeli 1. Prema ovim podacima paulovnija spada u lakše vrste drveta. Gustina, pri 0% vlažnosti, iznosi 294 kg/m3. Sa druge strane ovo drvo ima veliku porozonost – 80,4% i značajan kapacitet za vodu – 303% (skoro tri puta veću od hrasta i bukve). Međutim, dimenzionalna stabilnost paulovnije je veća nego kod prikazanih vrsta. Ovu konstataciju nam potvrđuje dobijen koeficijent zapreminskog utezanja (grafikon 1).
Grafikon 1. Procenat promene zapremine drveta sa promenom vlažnosti od 1%
Grafikon 1. Procenat promene zapremine drveta sa promenom vlažnosti od 1%
Kod paulovnije promena zapremine sa promenom 1% vlažnosti iznosi 0,290%, dok je kod topole taj koeficijent 0,397%, a kod bukve i hrasta 0,550% i 0,592%, respektivno. Ovi rezultati nam ukazuju da se drvo paulovnije vrlo malo uteže/bubri i da je veoma stabilno u varijabilnim klimatskim uslovima.
U proizvodnji drvne biomase količina energije koja se dobija po jednom kilogram ili metru kubnom drveta je praktično indikator njegovog kvaliteta. U tom smislu drvo paulovnije je „mali proizvođač“ toplote uzimajući u obzir metar kubni drvne biomase. Poređenja radi 1 m3 paulovnije vlažnosti 15% daje oko 1069 kWh toplotne enregije, dok ista količina hrasta proizvodi sagorevanjem skoro dva puta veću energiju – 2.363 kWh (grafikon 2). Ovakvi rezultati su posledica manje gustine paulovnije, ali činjenice da 1 kg bilo kog drveta iste vlažnosti daje približno istu količinu toplotne energije iz razloga što je hemijski sastav svih vrsta približno isti (po hemijskoj strukturi i učešću pojedinih hemijskih jedinjenja).
Grafikon 2. Toplotna energija (u kWh) koja se dobija sagorevanjem 1 m3 drveta (pri vlažnosti od 15 %)
Grafikon 2. Toplotna energija (u kWh) koja se dobija sagorevanjem 1 m3 drveta (pri vlažnosti od 15 %)
Što se tiče mehaničkih karakteristika drvo paulovnije je zahvaljujući svojoj maloj gustini na dnu lestvice po čvrstoći i tvrdoći u poređenju sa hrastom, bukvom, smrčom i topolom. Čvrstoća na savijanje (tabela 2) je tri puta manja od bukovine, a bočna tvrdoća, koja je odgovorna za primenu drveta u proizvodnji podova, je čak 4 puta manja od iste tvrdoće kod hrastovine, dok je poprečna tvrdoća tri puta manja od iste zabeležene kod bukve.
Tabela 1. Neka osnovna fizička svojstva domaćih vrsta i paulovnije
Tabela 1. Neka osnovna fizička svojstva domaćih vrsta i paulovnije
Tabela 2. Neka osnovna mehanička svojstva domaćih vrsta i paulovnije (pri vlažnosti od 12%)
Tabela 2. Neka osnovna mehanička svojstva domaćih vrsta i paulovnije (pri vlažnosti od 12%)
Prema dosadašnjim rezultatima tehnička vrednost nekog drveta kao materijala je visoka, ako je njegova čvrstoća velika, a gustina mala. To je konstatacija koja predstavlja osnovu u izboru konstruktivnog materijala. Kao mera tehničkog kvaliteta drveta i njegove upotrebe u građevinarstvu služi koeficijent kvaliteta. On se određuje kao odnos između čvrstoće na pritisak paralelno sa vlakancima (u kp/cm2) i gustine drveta (pri 15% vlažnosti pomonožene sa 100). Za istraživano drvo paulovnije koeficijent kvaliteta prosečno iznosi 8,8. Poređenja radi kod smrče ovaj koeficijent iznosi 11,2, a kod hrasta 10,0. Na osnovu ovih vrednosti, a prema Monnin-ovoj tabeli o kvalitetu drveta, analizirano drvo paulovnije bi se svrstalo u drvo dobrog kvaliteta (koeficijent veći od 8), ali znatno slabije od smrče i hrasta. Na osnovu ovih podataka može se zaključiti da se drvo paulovnije ne može upotrebiti u nekim zahtevnijim konstrukcijama gde je potrebna velika čvrstoća i otpornost. Pored ove činjenice, drugi rezultati pokazuju da se paulovnija brzo prirodno suši, bez vitoperenja i pucanja. Vrlo lako se obrađuje, boji i lakira. Dobrih je izolacionih svojstava i otporno je na truljenje. Zahvaljujući ovome može se koristiti za izradu nameštaja, stolarije, furnira i furnirskih ploča i ambalaže, lamperije, ramova, ukrasnih rezbarenih predmeta muzičkih instrumenata, avio i drugih modela i lakih letilica. Istorijski gledano Kina spada u najveće proizvođače paulovnije. Od 70-ih godina XX veka Japan nije bio u stanju da proizvede paulovniju koja bi zadovoljila potrebe povećane potražnje. U Japanu se posebno ceni finoća i spoljni izgled ovog drveta. Skoro svako domaćinstvo u Japanu ima bar jedan predmet koji je izrađen od drveta paulovnije. Zbog velike potrošnje Japan spada u najveće kupce ovog brzorastućeg drveta. U ovoj zemlji se naročito koristi za izradu drvenih delova obuće i kalupa za obuću, sanduka i kutija, u proizvodnji šibica i drvenih poslužavnika.
Tehnička svojstva i upotrebljivost drveta paulovnije (Paulownia)
Piše: dr Nebojša Todorović
Kombinovanom mehaničkom i hemijskom preradom drveta, uz poštovanje konstruktivnih i funkcionalnih svojstava proizvoda, moguće je naći ekonomski prostor za racionalnu preradu i vrsta manjih mehaničkih svojstava od uobičajenih.
Velika potražnja i razvoj novih proizvoda su doveli do brze seče i nedostatka kvalitetne drvne sirovine. Zbog toga je veoma aktuelno uvođenje u proizvodnju brzorastućih novih vrsta i racionalno korišćenje raspoloživih drvnih resursa. Naša javnost je već odavno čula za drvo paulovnije. Milsim da nijedna drvenasta biljka nije doživela toliku popularnost, bolje da kažem, da se nijedan „kineski proizvod“ bolje ne kupuje u Srbiji od sadnica ovog drveta ili proizvoda napravljenih od njega. Ono što je verovatno zainteresovalo većinu ljudi jeste činjenica da za nekoliko godina drvo paulovnije dostiže sečivu zrelost i korisnu drvnu masu koja se može iskoristiti u tehničke svrhe. Iz tog razloga je kod nas, poslednjih godina, podignut veliki broj plantaža ove drvne vrste. Kakvog je kvaliteta drvo ovako brzog rasta?
Pretražujući tekstove o svojstvima paulovnije naišao sam na veliki broj podataka, ali je najveći broj njih veoma diskutabilan sa stanovišta nauke i struke. Ovde ćemo izneti rezultate dosadašnjih istraživanja koja su obavljena u Laboratoriji za svojstva drveta na Šumarskom fakultetu u Beogradu, kao i podatke koji si publikovani u vodećim međunarodnim naučnim časopisima iz drvne industrije. Prikazaćemo svojstva paulovnije tj. prosečne vrednosti za vrste fortunei, tomentosa i elongata i uporediti ih sa svojstvima nekih domaćih vrsta drveća – hrastom, bukvom, smrčom i topolom.
Plantaža paulovnije (Arad-Rumunija)
Plantaža paulovnije (Arad-Rumunija)
Paulovnija je listopadno drvo iz porodice Paulowniaceae koje obuhvata desetak vrsta i više varijateta. Poreklom je iz Kine, ali se dosta dugo kultiviše i u Japanu i Koreji. Uglavnom se gaji plantažno. Prvobitan, originalni naziv roda je bio Pavlovnia, ali je kasnije promenjeno u Paulovnia. U Kini paulovniju zovu „zmajevo drvo“ a u Japanu „kiri“. Tokom 19-og veka paulovnija je došla i na tlo SAD-a. Sve vrste paulovnije su jedričave i brzorastuće (posle 12 do 15 godina postiže visinu 15-20 m i zapreminu debla oko 1 m3). Beljika je sivobela, često svetlosmeđa dok je srž crvenkastosmeđa ili jednolično svetlosmeđa. Sveže drvo je vrlo često neugodnog mirisa. Neka osnovna fizička svojstva paulovnije su prikazana u tabeli 1. Prema ovim podacima paulovnija spada u lakše vrste drveta. Gustina, pri 0% vlažnosti, iznosi 294 kg/m3. Sa druge strane ovo drvo ima veliku porozonost – 80,4% i značajan kapacitet za vodu – 303% (skoro tri puta veću od hrasta i bukve). Međutim, dimenzionalna stabilnost paulovnije je veća nego kod prikazanih vrsta. Ovu konstataciju nam potvrđuje dobijen koeficijent zapreminskog utezanja (grafikon 1).
Grafikon 1. Procenat promene zapremine drveta sa promenom vlažnosti od 1%
Grafikon 1. Procenat promene zapremine drveta sa promenom vlažnosti od 1%
Kod paulovnije promena zapremine sa promenom 1% vlažnosti iznosi 0,290%, dok je kod topole taj koeficijent 0,397%, a kod bukve i hrasta 0,550% i 0,592%, respektivno. Ovi rezultati nam ukazuju da se drvo paulovnije vrlo malo uteže/bubri i da je veoma stabilno u varijabilnim klimatskim uslovima.
U proizvodnji drvne biomase količina energije koja se dobija po jednom kilogram ili metru kubnom drveta je praktično indikator njegovog kvaliteta. U tom smislu drvo paulovnije je „mali proizvođač“ toplote uzimajući u obzir metar kubni drvne biomase. Poređenja radi 1 m3 paulovnije vlažnosti 15% daje oko 1069 kWh toplotne enregije, dok ista količina hrasta proizvodi sagorevanjem skoro dva puta veću energiju – 2.363 kWh (grafikon 2). Ovakvi rezultati su posledica manje gustine paulovnije, ali činjenice da 1 kg bilo kog drveta iste vlažnosti daje približno istu količinu toplotne energije iz razloga što je hemijski sastav svih vrsta približno isti (po hemijskoj strukturi i učešću pojedinih hemijskih jedinjenja).
Grafikon 2. Toplotna energija (u kWh) koja se dobija sagorevanjem 1 m3 drveta (pri vlažnosti od 15 %)
Grafikon 2. Toplotna energija (u kWh) koja se dobija sagorevanjem 1 m3 drveta (pri vlažnosti od 15 %)
Što se tiče mehaničkih karakteristika drvo paulovnije je zahvaljujući svojoj maloj gustini na dnu lestvice po čvrstoći i tvrdoći u poređenju sa hrastom, bukvom, smrčom i topolom. Čvrstoća na savijanje (tabela 2) je tri puta manja od bukovine, a bočna tvrdoća, koja je odgovorna za primenu drveta u proizvodnji podova, je čak 4 puta manja od iste tvrdoće kod hrastovine, dok je poprečna tvrdoća tri puta manja od iste zabeležene kod bukve.
Tabela 1. Neka osnovna fizička svojstva domaćih vrsta i paulovnije
Tabela 1. Neka osnovna fizička svojstva domaćih vrsta i paulovnije
Tabela 2. Neka osnovna mehanička svojstva domaćih vrsta i paulovnije (pri vlažnosti od 12%)
Tabela 2. Neka osnovna mehanička svojstva domaćih vrsta i paulovnije (pri vlažnosti od 12%)
Prema dosadašnjim rezultatima tehnička vrednost nekog drveta kao materijala je visoka, ako je njegova čvrstoća velika, a gustina mala. To je konstatacija koja predstavlja osnovu u izboru konstruktivnog materijala. Kao mera tehničkog kvaliteta drveta i njegove upotrebe u građevinarstvu služi koeficijent kvaliteta. On se određuje kao odnos između čvrstoće na pritisak paralelno sa vlakancima (u kp/cm2) i gustine drveta (pri 15% vlažnosti pomonožene sa 100). Za istraživano drvo paulovnije koeficijent kvaliteta prosečno iznosi 8,8. Poređenja radi kod smrče ovaj koeficijent iznosi 11,2, a kod hrasta 10,0. Na osnovu ovih vrednosti, a prema Monnin-ovoj tabeli o kvalitetu drveta, analizirano drvo paulovnije bi se svrstalo u drvo dobrog kvaliteta (koeficijent veći od 8), ali znatno slabije od smrče i hrasta. Na osnovu ovih podataka može se zaključiti da se drvo paulovnije ne može upotrebiti u nekim zahtevnijim konstrukcijama gde je potrebna velika čvrstoća i otpornost. Pored ove činjenice, drugi rezultati pokazuju da se paulovnija brzo prirodno suši, bez vitoperenja i pucanja. Vrlo lako se obrađuje, boji i lakira. Dobrih je izolacionih svojstava i otporno je na truljenje. Zahvaljujući ovome može se koristiti za izradu nameštaja, stolarije, furnira i furnirskih ploča i ambalaže, lamperije, ramova, ukrasnih rezbarenih predmeta muzičkih instrumenata, avio i drugih modela i lakih letilica. Istorijski gledano Kina spada u najveće proizvođače paulovnije. Od 70-ih godina XX veka Japan nije bio u stanju da proizvede paulovniju koja bi zadovoljila potrebe povećane potražnje. U Japanu se posebno ceni finoća i spoljni izgled ovog drveta. Skoro svako domaćinstvo u Japanu ima bar jedan predmet koji je izrađen od drveta paulovnije. Zbog velike potrošnje Japan spada u najveće kupce ovog brzorastućeg drveta. U ovoj zemlji se naročito koristi za izradu drvenih delova obuće i kalupa za obuću, sanduka i kutija, u proizvodnji šibica i drvenih poslužavnika.
-PAULOWNIJE 3.mesec od sadnje
-Elongata, Tomentosa, Shang-Tong i Z-3
-Primetna je razlika,iako su odgajane u istim uslovima. Korenov sistem je znacajno razgranatiji kod hibrida Shan-Tong i Z-3 i njihovi listovi su zeleniji i `mesnatiji` i nesto veci,nego kod osnovnih tipova Palownija.
-U fazi su naizmenicnog prehranjivanja sa Slavolom i vodotopivim djubrivom.
-Listovi hibrida Z-3 su deblji,puniji i zeleniji.
-Shang-tong veoma rano dobro razvija korenov sastav.
-Osnovna vrsta Tomentosa deluje dosta neznije,ali ima veoma veliku uspesnost u nicanju.
-Elongata uspesno prati Tomentosu po svim kriterijumima.
субота, 26. март 2016.
Prvi koraci u sadnji Palownija
PAULOWNIJA 9501
-Moj nacin sadnje u PVC kontejnerima
-Potrebno je izbusiti dno PVC cinije,kako bi se obezbedila drenaza viska vode od zalivanja.
-To mozemo uraditi prosecanjem sa skalperom ili busenjem veceg broja rupa sa iglom.
-Drugi PVC kontejner,jednu njegovu polovinu, mozemo iskoristiti kao posudu za prikupljanje viska vode.
-Na dno postavimo distacer,kako se posude ne bi zalepile,u mom slucaju sam iskoristio stapice od stiropora, al moze posluziti bilo sta,sto imate pri ruci.
-Potom u nju postavljamo predhodni PVC kontejner za sadnju Paulownija.
-Naspemo zemlju u visini 3-4 cm ,rastresitu i poravnatu.
-Paulownija nije narocito zahtevna,sto se tice zemljista. Moze se koristiti i obicna bastenska zemlja,koja je predhodno sterilisana, na nacin pecenja u relni na 300`c,ali zbog malog troska kupovine gotove smese zemlje za cvece,toliko rada sa obicnom zemljom nije isplativo.
-Mozete koristiti bilo koju zemlju za sadnju cveca.
-Rukama dobro usitnimo zemlju i BLAGO poravnamo ,tako da visina u posudi bude 3-4 cm.
-Paulownija se UVEK sadi tako sto se seme posipa po povrsini zemljista, NIKAKO ga nemojte prekrivati zemljom. U ovakav kontejner se moze posaditi do 200 semenki,ne vise od toga. Razlog je taj sto posle nicanja,ako je posadjeno gusce, nije moguce presaditi biljke,a da se vadjenjem ne ostete susedne biljkice, i tako drasticno smanji uspesnost sadnje.
-Potom prskalicom-fajtalica zalijemo preko semena. Uraditi to blago jer seme Paulownije je veoma leprsavo i lagano kao pepeo,pa bi ga svaka mala promaja lako rasprsila van kontejnera.
-Kad se prvi put natopi vodom,seme se zalepi za zemlju ,sto drasticno olaksava dalje zalivanje.
-Zalivamo do momenta dok voda ne procuri u donji kontejner-tacnu.
-Poklopac PVC-cinije koristimo kao prekrivac rasadnika,kako ne bi morali da stavljamo najlon preko rasadnika. On sluzi da zadrzi vlaznost u okviru rasdnika,kao i temperaturu zemljista.
-Nije ga potrebno skroz zaklapati,sto nam olaksava zalivanje.
-Potom je potrebno rasadnik izloziti vestackom svetlu.
-Sijalica min-11w od 6500kel.-koja imitira belu svetlost sunca.
-Uslovi za nicanje Paulownije su:
-Vlaznost.............seme mora biti uvek vlazno,redovno ga fajtati vodom,kako ne bi se zemlja osusila. Ako preterate u zalivanju,pojavice se mahovina na zemljistu,sto moze smanjiti procenat klijavosti. U tom slucaju drzati koji dan otvoren kontejner ,kako bi se vlaznost smanjila i neutralisale alge i lisajevi.
-Temperatura.........optimalna temperatura rasdnika je 27`c,koja vam obezbedjuje max.klijavost u periodu od 12 dana. Smanjenjem temperature seme ce proklijati 18-20 dana od sadnje.
-Svetlost........bez dovoljno svetla,seme ce istrunuti u vlazi kontejnera, sto je svatlost jaca vreme potrebno za klijanje je manje i biljke bolje napreduju !
-NE koristiti nikakvu prehranu ili djubrivo !!!
-U ovom periodu biljke su izuzetno nezne i osetljive,tako da bi ih svako dubrenje sprzilo i unistilo. Tek kad se rasade u zasebne casice i porastu 10cm,moze se koristiti djubrenje i prehrana.
уторак, 22. март 2016.
-Istina o Paulowniji
-Preuzet u celosti objavljeni rad sa :
http://www.srpskosumarskoudruzenje.org.rs/pdf/sumarstvo/2009_3-4/sumarstvo2009_3-4_rad11.pdf
UDK 630*18 : 630*176.1 Paulownia spp.
Стручни рад
ПРЕГЛЕД ВРСТА РОДА ПАУЛОВНИЈА (PAULOWNIA SIEB. ET ZUCC.) И ЊИХОВЕ БИОЕКОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ РАДЕ ЦВЈЕТИЋАНИН1 МАРКО ПЕРОВИЋ
1 Извод: У раду је дат преглед седам врста које сачињавају род Paulownia Sieb. et Zucc, kao и њихове биоеколошке карактеристике. Те врсте су: Paulownia tomentosa (Thunberg) Steudel., Paulownia elongata S. Y. Hu, Paulownia catalpifolia T. Gong ex D. Y. Hong, Paulownia fortunei (Seemann) Hemsley in F. B. Forbes & Hemsley, Paulownia kawakamii T. Ito, Paulownia fargesii Franchet и Paulownia taiwaniana T. W. Hu & H. J. Chang. Од постојећих врста у Србији се за сада гаје три: Paulownia tomentosa, Paulownia elongata и Paulownia fortunei. Paulownia tomentosa се највише и најдуже гаји у Србији, али првенствено у декоративне сврхе, за озе- лењавање насеља. Paulownia elongata и Paulownia fortunei се код нас однедавно гаје у шум- ским плантажама. Кључне речи: Paulownia, Србија, егзоте, шумске плантаже. SURVEY OF SPECIES IN THE GENUS PAULOWNIA (PAULOWNIA SIEB. ET ZUCC.) AND THEIR BIOECOLOGICAL CHARACTERISTICS Abstract: Seven species comprising the genus Paulownia Sieb. et Zucc and their bioecological characteristics are surveyed. They are: Paulownia tomentosa (Thunberg) Steudel., Paulownia elongata S. Y. Hu, Paulownia catalpifolia T. Gong ex D. Y. Hong, Paulownia fortunei (Seemann) Hemsley in F. B. Forbes & Hemsley, Paulownia kawakamii T. Ito, Paulownia fargesii Franchet and Paulownia taiwaniana T. W. Hu & H. J. Chang. Three of the above species are cultivated in Serbia: Paulownia tomentosa, Paulownia elongata and Paulownia fortunei. The most and the longest cultivated species in Serbia is Paulownia tomentosa, but primarily for ornamental purposes, for urban green spaces. The cultivation of Paulownia elongata and Paulownia fortunei has recently started in forest plantations. Key words: Paulownia, Serbia, exotic plants, forest plantations. 1. УВОД У роду Paulownia Siebold & Zuccarini има седам врста, са ареалом у источној Азији. То су: Paulownia tomentosa (Thunberg) Steudel., Paulownia elongata S. Y. Hu, Paulownia catalpifolia T. Gong ex D. Y. Hong, Paulownia fortunei (Seemann) Hemsley in F. B. Forbes & Hemsley, Paulownia kawakamii T. Ito, Paulownia fargesii Franchet и Paulownia taiwaniana T. W. Hu & H. J. Chang. Свих седам врста аутохтоно расте у Кини, с тим што Paulownia fargesii расте и у Вијетнаму, а Paulownia fortunei у Вијет- наму и Лаосу (Flora of China). У Кореју и Јапан пауловније су унете, вероватно, око
1 др Раде Цвјетићанин, ванредни професор; мр Марко Перовић, асистент; Универзитет у Београду - Шумарски факултет, Београд
1000-те године н.е. од стране будистичких монаха, а данас су тамо натурализоване (B a r t o n , I., N i c h o l a s , I., E c k r o y d , C., 2007). Услед вишевековне култи- вације, за неке врсте пауловнија тешко је установити првобитни ареал. Врсте рода Paulownia Siebold & Zuccarini припадају фамилији Scrophulariaceae (F l o r a o f C h i n a ; K r ü s s m a n n , G., 1984; Т а т и ћ , Б., Б л е ч и ћ , В., 2002; J о в а н о в и ћ - Д у њ и ћ , Р., 1974), реду Scrophulariales, подразреду Asteridae и разреду Magnoliopsida. Пауловније су листопадно дрвеће, а у тропским крајевима и зимзелено. Кора им је у младости глатка са упадљивим лентицелама, а у старости подужно испуцала. Гранчице су шупље, немају терминални пупољак, а бочни пупољци су наспрамни, понекад по 3 у пршљену. Листови се налазе на ду- гим петељкама. Лисна плоча је цела или плитко 3-5 режњевита. Обод је валовит и често назубљен у младости. Цветови се налазе у крупним метличастим цвастима, које су пирамидалне или цилиндричне. Појединачни цветови су на петељкама или седећи. Чашица цвета је звонаста или објајаста, длакава. Има 5 режњева са широким и зашиљеним врховима. Круница је љубичаста или бела, левкасто-зво- наста до цевасто-левкаста. Основа цеви је сужена и благо савијена, а обод је двоус- нат, с тим што је доња усна продужена и трорежњевита, а горња усна је жута и двоусната. Имају по четири прашника чији су филаменти савијени при основи, а антере су дивергентне. Тучак је двоок. Стубић је један, дугачак скоро колико и прашници. Плодови су чауре које су дворежњевите или непотпуно четворо- режњевите. Перикарп је дрвенаст, различите дебљине. Семе је мало, бројно, са крилатим мембранама. Ендосперм је оскудан (F l o r a o f C h i n a ; Ј о в а н о - в и ћ , Б., 2007; В у к и ћ е в и ћ , Е., 1996).
2. ОПИС ВРСТА И КЉУЧ ЗА ДЕТЕРМИНАЦИЈУ Ради распознавања и међусобног разликовања, у даљем тексту се даје опис појединачних врста рода Paulownia, кључеви за њихову детерминацију, биоеко- лошке карактеристике и употребна вредност дрвета.
1. Paulownia tomentosa (Thunberg) Steudel Дрво до 20 m висине, са широком, кишобранастом крошњом. Кора је смеђе- сива. Младе гранчице су лепљиво жлездасте, старије са упадљивим лентицелама. Листови су крупни, налазе се на петељкама дугим 10-20 cm. Лиска је дугачка до 40 cm, широка до 30 cm, често са 3-5 режњева. Основа је срцаста, а врх кратко за- шиљен. Лице листа је ретко длакаво, а наличје густо или ретко длакаво. Цвасти су пирамидалне до уско коничне, до 50 cm дужине. Цветови су у групама по 3-4, пе- тељке цветова 1-2 cm дуге. Чашица је плитко звонаста, 1,5 cm дугачка, са спољне стране длакава, режњеви су до половине дужине чашице или дужи, јајасто-елип- тични. Круница је љубичаста, левкасто-звонаста, дуга 5-7,5 cm, са спољне стране жлездаста, са унутрашње гола, ребраста. Обод је пречника 4,5 cm, прашници су до 2,5 cm. Тучак је јајаст, жлездаст, нижи од прашника (F l o r a o f C h i n a ). Чаура је јајаста, двоока, 3,5-5 cm дуга, густо жлездасто-длакава, перикарп 1 mm, трајни чашични режњеви заравњени. Семе је 2,5-4 mm дужине, 2-3 mm ши- рине, укључујући крилце, широко објајасто, пљоснато. Цвета у априлу-мају, а пло-дови су зрели у августу и септембру. Плодови остају на стаблу до пролећа, када се и сакупљају (С т и л и н о в и ћ , С., 1985). Одрасла стабла издрже минималне температуре до -20ºС (О ц о к о љ и ћ , М., 2006). Тражи богата, свежа земљишта. У младости је осетљива на мраз (S c h ü t t , Р., S c h u c k , H.J., S t i m m , B., 2002). Аутохтона је у Кини, где расте до 1800 m надморске висине. Налази се само- никло или култивисано у следећим провинцијама: Анхуи, Гансу, Хебеи, Хенан, Хубеи, Хунан, Јиангсу, Јиангси, јужни Лиаонинг, Шаанси, Шандонг, Шанси, север- ни Сичуан. Осим у Кини, гаји се и у Јапану, Кореји, Европи и Северној Америци (F l o r a o f C h i n a ).
2. Paulownia elongata S. Y. Hu Дрво преко 10 m висине са широком купастом крошњом. Младе гранчице су смеђе, голе, са црвеносмеђим, конвексним лентицелама. Лиска је јајасто-срцаста до 34 cm дужине, до 22 cm широка, на лицу скоро гола, са наличја са густим се- дећим дендроидним длачицама. Основа листа је срцаста до округласта, а врх за- шиљен. Обод је најчешће цео, понекад неправилно назубљен. Цвасти су пирами- далне до уско купасте, око 30 cm дугачке, осовина им је смеђа и гола. Цветови су у групама 3-5, цветне групе се налазе на петељки која је исте дужине као петељке појединачних цветова (0,8-2 cm). Чашица је обрнуто купаста, 1,6-2 cm дуга, гола, са 5 режњева, који су дуги до 1/3 дужине чашице. Круница је љубичасте до бело- розе боје. По облику је левкасто-звонаста, дугачка 7-9,5 cm, широка 4-5 cm, са обо- дом пречника 4,5 cm. Круница је благо закривљена, ребраста, споља жлездаста и звездасто длакава, а унутра гола са љубичастим пегама. Прашници су дугачки до 2,5 cm. Тучак је жлездаст, а стубић је дугачак 3-3,5 cm. Чаура је најчешће јајаста, ретко јајасто-елиптична, 3,5-5 cm дугачка, звездасто длакава. Трајна чашица је у облику диска са кљунићем дугим 4-5 mm и перикарпом који је 1-2,5 mm дугачак. Семенке су заједно са крилцетом дугачке 4-5 mm. Цвета у априлу и мају, плод је зрео у јесен. Расте у Кини, на нижим надморским висинама, самоникло или култивисано у провинцијама: Анхуи, Хебеи, Хенан, Хубеи, Јиангсу, Шаанси, Шандонг, Шанси (F l o r a o f C h i n a ).
3. Paulownia catalpifolia T. Gong ex D. Y. Hong Дрво са правим деблом и крупном крошњом. Листови су уско јајасто-срцасти, око два пута дужи него шири, на врху зашиљени. Са лица су голи, са наличја густо звездасто длакави. Обод листа је цео и таласаст. Цвасти су пирамидалне или уско купасте, обично краће од 35 cm. Петељка цветних група је дуга скоро као петељке појединачних цветова. Чашица је плитко звонаста, краћа од 2 cm, после цветања гола. Режњеви 1/3 до 2/5 дужине чашице, троугласти до јајасти. Круница је свет- лољубичаста, уско звонасто-левкаста, 7-8 cm дугачка, мање од 3,5 cm широка, са унутрашње стране са густим љубичастим тачкицама, ребраста. Основа јој је на- пред савијена, при основи широка 1,5 cm, а мање од 3,5 cm при врху. Чаура је елиптична, дугачка 4,5-5,5 cm, звездасто длакава у младости. Перикарп је до 3 mm дугачак. Цвета у априлу, а плодови су зрели у јулу и августу.Расте у Кини на малим надморским висинама у провинцији Шандонг (Зоу Ксиан) (F l o r a o f C h i n a ).
4. Paulownia fortunei (Seemann) Hemsley in F. B. Forbes & Hemsley (syn. Campsis fortunei Seemann; Paulownia duclouxii Dode; P. meridionalis Dode; P. mikado T. Ito). Дрво које достигне висину до 30 m и пречник до 2 m. Дебло је право са си- восмеђом кором, а крошња је јајаста. Млади избојци, цвасти и плодови су смеђе- жућкасти и звездасто длакави. Листови су крупни и налазе се на петељкама које су дуге до 12 cm. Лиска је јајасто-срцаста, дуга до 20 cm, широка до 12 cm, на младим избојцима дводелна. Са лица је обично гола, са наличја густо звездасто длакава и жлездаста. Цвасти су уске и дугачке до 25 cm, скоро цилиндричне. Цветови су у групама 3-8. Цветне групе се налазе на дугачкој петељки, која је подједнако дуга као петељке појединачних цветова. Петељке појединачних цветова су голе. Чаши- ца је купаста, 2-2,5 cm дугачка, режњеви су 1/4-1/3 дужине чашице, јајасти до тро- угласто јајасти, уско троугласти на плодовима. Круница је бела, љубичаста или светлољубичаста, цевасто-левкаста, 8-12 cm. Цев се постепено проширује, мало је закривљена ка напред, са унутрашње стране благо ребраста, споља фино длакава. Прашници су дуги 3-3,5 cm, ретко жлездасто длакави. Оваријум је жлездаст, некад звездасто длакав. Чаура је објајаста до елиптично објајаста, 6-10 cm дужине. Кљу- нић је дугачак до 6 cm, перикарп је дрвенаст, 3-6 mm дебео. Трајна чашица је дуга- чка 3-6 mm, дрвенаста. Семенка је 6-10 mm дуга, укључујући крилце. Цвета у мар- ту и априлу, а плод је зрео у јулу и августу. Самоникло или култивисано расте у јужној Кини до 2000 m надморске виси- не, у провинцијама: Анхуи, Фуџиан, Гуангдонг, Гуангси, Гуижоу, Хубеи, Хунан, Јиангси, Сичуан, Тајван, Јунан, Жeђиaнг. Аутохтона је и у Лаосу и Вијетнаму (F l o r a o f C h i n a ).
5. Paulownia kawakamii T. Ito (syn. Paulownia rehderiana Handel-Mazzetti; P. thyrsoidea Rehder; P. viscosa Handel-Mazzetti) Дрво високо 6-12 m, са кишобранастом крошњом. Млади избојци су си- восмеђи, са упадљивим лентицелама, голи. Лисна плоча је срцаста, дугачка до 30 cm, широка до 27 cm, лепљиво жлездасто длакава са лица и наличја. Лист је цео или са 3- 5 режњева, са срцастом основом и кратко зашиљеним врхом. Цвасти су широко ку- пасте, до 1 m дужине, цветови обично у групама по 3, жутосмеђе длакави. Цветне групе су без петељки или са петељкама краћим од 1,2 cm. Петељке појединачних цветова су до 1,2 cm дугачке. Чашица је упадљиво ребраста и длакава. Режњеви су дужи од половине дужине чашице, уско јајасти, са упадљивим зеленим ивицама и зашиљеним врхом. Круница је светлорозе до плавољубичасте боје, обрнуто звоно- лика, дугачка 3-5 cm и 3-4 cm широка, споља жлездасто длакава. Прашници су дуга- чки 1-1,5 cm. Оваријум је жлездаст, стубић до 1,4 cm. Чаура је јајаста, 2,5 до 4 cm ду- жине. Врх је кратко кљунаст, перикарп тањи од 1 mm. Режњеви чашице су обично снажно повијени уназад. Семе је објајасто, 3-4 mm дужине, укључујући крилце. Цве- та у априлу и мају, плод је зрео у августу и септембру.Аутохтона је у Кини, на надморским висинама од 200 до1500 m, у провин- цијама Фуџиан, Гуангдонг, Гуангси, Гуижоу, Хубеи, Хунан, Јиангси, Тајван, Жеђи- анг (F l o r a o f C h i n a ).
6. Paulownia fargesii Franchet Дрво високо до 20 m са купастом крошњом. Гранчице су љубичастосмеђе до сивосмеђе, са округластим конвексним лентицелама. У младости су звездасто дла- каве, а старије су голе. Листови се налазе на петељкама дугачким до 11 cm. Лисна плоча је јајаста до срцасто-јајаста, дугачка до 20 cm, широка до 14 cm. Лице је ре- тко длакаво, а наличје је мало до густо длакаво. Длачице се налазе на кратким пе- тељкама. Обод листа је цео или валовит, врх кратко зашиљен, петељке дуге. Цвас- ти су широко купасте, до 1 m дужине. Цветови су у седећим групама по 3-5. Пе- тељка појединачних цветова је краћа од 1 cm. Чашица је обрнуто купаста, до 2 cm дужине, звездасто длакава, режњеви су до ½ дужине чашице. Круница је бела са љубичастим пругама или потпуно љубичаста, звонаста, 5,5-7,5 cm дуга, жлездасто длакава. Прашници су 2-2,5 cm дужине. Плодник тучка је жлездаст, стубић је до 3 cm дужине. Чаура је елиптична до јајасто-елиптична, 3-4 cm дужине, лепљиво длакава у младости. Перикарп је танак. Трајна чашица је прилегла уз чауру или раширена, углавном није повијена ка споља. Семе је дугуљасто, 5-7 mm дужине, укључујући крилце. Цвета у априлу и мају, а плод је зрео у августу и септембру. Расте у Кини у распону надморских висина 1200-3000 m, а налази се само- никло или култивисано у провинцијама Гуижоу, Хубеи, Хунан, Сичуан и Јунан. Аутохтона је и у Вијетнаму (F l o r a o f C h i n a ).
7. Paulownia taiwaniana T. W. Hu & H. J. Chang (syn. Paulownia australis Gong Tong) Дрво, крошња кишобранаста, разграната, дебло до 5 m висине. Лисна плоча је јајасто-срцаста, са наличја густо лепљиво или звездасто длакава, по ободу цела, ва- ловита или угласта, врх зашиљен. Цвасти су широко купасте, до 80 cm дужине, цветови у групама са петељкама 6-7 mm дугим, вршна цветна група скоро седећа. Чашица по цветању често оголи. Режњеви су 1/3-2/5 дужине чашице. Круница је љубичаста, са унутрашње стране беличаста, са два упадљива подужна испупчења, цевасто-звонаста, 5-7,5 cm дужине. Чауре су елиптичне, око 4 cm дужине, звездас- то длакаве у младости. Перикарп је 2 mm дебљине. Цвета у марту и априла, а плод је зреоу јулу и августу. Расте у Кини, у провинцијама Фуџиан, Гуангдонг, Хунан, Тајван, Жеђианг, на надморским висинама до 1200 m. По својим морфолошким карактеристикама се налази између Paulownia kawakamii и Paulownia fortunei и вероватно представља њихов хибрид (F l o r a o f C h i n a ).Пауловније су морфолошки веома сличне, а разликују се углавном по грађи цвасти.
Kључ за разликовање врста:
1a) Цветне групе без петељки или је петељка много краћа од петељки појединач- них цветова. Метличасте цвасти широко купасте, до 1 m дужине, бочне осовине цвасти више од ½ дужине главне осовине..........................................................................2
1б) Цветне групе са израженом петељком или је петељка скоро исте дужине као петељке појединачних цветова. Метличасте цвасти пирамидалне, уско купасте или ваљкасте, до 0.5 m дужине. Бочне осовине цвасти мање од ½ дужине главне осовине ..........................................................................................................................4
2а) Петељка цветних група до 6-7 mm дуга, горња цветна група са врло кратком петељком. Чашица усечена до 1/3-2/5 своје дужине. .............Paulownia taiwaniana
2b) Цветне групе, осим оних на доњим гранама, без петељке; чашица усечена ½ или више своје дужине..................................................................................................3
3а) Чашични режњеви јако савијени ка споља у плоду; круница светлорозе до пла- вољубичаста, 3-5 cm дуга; младо лишће жлездасто-лепљиво, чаура јајаста ................ .................................................................................................. Paulownia kawakamii
3b) Чашични режњеви прилегли за основу плода, круница бела са љубичастим пругама до љубичаста, 5,5-7,5 cm дуга, младо лишће звездасто длакаво, чаура елиптична или јајасто-елиптична..................................................Paulownia fargesii
4a) Чаура издужено елиптична, 6-10 cm дуга; перикарп дрвенаст, 3-6 mm широк; метличасте цвасти скоро ваљкасте, са унутрашње стране крунице неупадљиви гребенчићи, чашица 2-2.5 cm дуга. .............................................Paulownia fortunei
4b) Чаура јајаста, јајасто елиптична или елиптична, 3-5,5 cm дуга; перикарп није дрвенаст, до 3 mm широк; метличасте цвасти пирамидалне или уско купасте; са унутрашње стране крунице упадљиви гребенчићи; чашица до 2 cm дуга ...............5
5а) Чаура лепљива, жлездасто длакава, чашични режњеви исте дужине или дужи од крунице, нису голи...............................................................Paulownia tomentosa
5b) Чаура у младости длакава; чашични режњеви краћи од крунице, делимично длакави ...........................................................................................................................6
6а) Круница левкасто-звонаста, при врху 4-5 cm пречника; листови приближно исте дужине и ширине; чаура јајаста, ретко елиптично-јајаста ...................................... .......................................................................................................Paulownia elongata
6b) Круница уско цевасто-левкаста, при врху ужа од 3,5 cm; дужина листа при- ближно два пута већа од ширине; чаура елиптична............... Paulownia catalpifolia
3. АНАТОМСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ И УПОТРЕБНА ВРЕДНОСТ ДРВЕТА Дрво пауловнија је једричаво, крупно прстенасто порозно. Трахеје раног др- вета су појединачне, ређе у групама по 2(4), пречника преко 200 μm. Трахеје кас- ног дрвета су најчешће у кратким радијалним низовима (по 2-3), пречника до 70 μм; перфорација је проста, а у срчики има тиле. Траке лигнума су неизразито хете- роцелуларне, широке 1-4(5) ћелија и не виде се голим оком. Паренхим је вази- центричан, алиформан до конфлуентан (В а с и љ е в и ћ , С., 1983). Механички елементи су дрвна влакна (П о п о в и ћ , Ј., Р а д о ш е в и ћ , Г., 2008). Бељика је уска, сивкастобеле до смеђе боје. Срж је црвенкастосмеђа или светлосмеђа. Свеже оборено дрво има непријатан мирис (B a đ u n , S., 1983). Густина дрвета је у сувом стању 320 kg/m³ (Ч у г у н о в а , З. et al., 1982), а у просушеном 398-450 kg/m³. Чврстоћа дрвета на притисак је средња (333 daN/cm2 ), а тврдоћа је мала (239 DaN/ cm2 ). Дрво се утеже веома слабо (βrk=0.28%) и веома је лош проводник топлоте. Добро се суши и обрађује, а тешко цепа. Ексере слабо држи (American Paulownia Association).
-Опште карактеристике дрвета пауловнија су: изузетна лакоћа, слабо утезање, стабилна структура, дуготрајност, резистентност према штетним инсектима и гљи- вама, слаба проводљивост топлоте и добра електрична изолација. Врло је лако, по густини је између балсе и тополе, лакше од било ког европског лишћара (American Paulownia Association). Ш о ш к и ћ , Б. et al. (2003) су испитивали механичка својства врста Paulownia fortunei и Paulownia elongata са огледног поља код Беле Цркве и закључили да постоје одређене разлике у механичким својствима између ове две врсте. Paulownia fortunei показује нешто веће утезање и бубрење од Paulownia elongata, а највећа разлика је била изражена у тачки засићености влаканаца, која је код Paulownia fortunei износила 33,84%, а код Paulownia elongata 41,12%.
У Кини се дрво пауловније користи за кућне компоненте које не захтевају ве- лику чврстину: фурнирање шперплоча и дрвета лошијег квалитета, намештај, наро- чито фиоке (јер дрво добро прилеже и отпорно је на инсекте), музичке инструмен- те, винску бурад, чиније за јело, кутије, гајбе, резбарију. Најважнија примена је за на- мештај и фурнир (B a r t o n , I., N i c h o l a s , I., E c k r o y d , C., 2007). У Јапану се користи за столове, намештај и дрвене послужавнике за чај. Из семена се добија уље које се употребљава у производњи лекова (B a đ u n , S., 1983).
4. БИОЕКОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ И ПРЕПОРУКА ЗА ГАЈЕЊЕ
На природним стаништима у Кини врсте рода Paulownia Sieb. et Zucc. расту у подручјима где је распон падавина између 500 до 3000 mm, али где има доста пада- вина у вегетационом периоду. Отпорне су на различите температурне услове. У Кини се најсеверније јављају тамо где је јануарска изотерма -5°C, а расту и где су температуре лети и преко 40°C. Најотпорнија према мразу је Paulownia tomentosa која издржи зимске температуре до -20°C, а најмање отпорна је Paulownia taiwaniana (-2°C). Кинески извори наводе да је најотпорнија на сушу Paulownia tomentosa, а затим следе P. elongata, Paulownia kawakamii, Paulownia fortunei и Paulownia catalpifolia. Пауловније су изразито хелиофилне врсте. Експерименти сa Paulownia elongata и Paulownia taiwaniana су показали да је за њих тачка светлос- ног засићења 60000 лукса (60% пуне сунчеве светлости), док је код већине других шумских врста 20000-30000 лукса. Тачка светлосне компензације од 2000 лукса (2% сунчеве светлости) је јако висока. Могу да расту на различитим земљиштима, али најбоље успевају на дубоким и добро дренираним. Није повољно ако је учешће фракције глине веће од 25%, а порозност мања од 50%. Paulownia fortunei и Paulownia tomentosa боље подносе глиновита земљишта од Paulownia elongata. Мо- гу да толеришу заслањеност земљишта до 1%. Пауловније не могу да опстану на слабо дренираним земљиштима. Нису значајније угрожене од штеточина или обољења (B a r t o n , I., N i c h o l a s , I., E c k r o y d , C., 2007), а најозбиљнију болест представљају вештичине метле које изазива микоплазма (М и л и ј а ш е - в и ћ , Т., 2009). Пауловније се много гаје у Кини, нарочито у виду пољезаштитних појасева и у агрошумарству. Претежно се користе врсте Paulownia elongata, Paulownia tomentosa, Paulownia fortunei и њихови хибриди. Пауловније врло брзо расту.
У Кини је просечна запремина у 7-10. години 0,6-0,7 m³. У Јапану је раст спорији у поређењу са Кином. Запремина је 10-15 m³ при бројности од 15 до 20 стабала по хектару. Наводи се да је просечан годишњи прираст 18 m³/ha при 380-750 стабала/ ha. У Аустралији је забележено да двоструки заштитни појас пауловније, који садржи 200 стабала/km даје 300 m³/km у старости од 20 година. У САД се предвиђа принос, од 40-годишњих плантажа, 250-275 m³/ha. Очекивана просечна запреми- на стабла је 2 m³, са пречником 67 cm. У Бразилу је постигнут прираст од 11-30 m³/ ha у зависности од станишта (B a r t o n , I., N i c h o l a s , I., E c k r o y d , C., 2007).
Plantaža paulovnije (Arad-Rumunija)
ПРЕГЛЕД ВРСТА РОДА ПАУЛОВНИЈА (PAULOWNIA SIEB. ET ZUCC.) И ЊИХОВЕ БИОЕКОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ РАДЕ ЦВЈЕТИЋАНИН1 МАРКО ПЕРОВИЋ
1 Извод: У раду је дат преглед седам врста које сачињавају род Paulownia Sieb. et Zucc, kao и њихове биоеколошке карактеристике. Те врсте су: Paulownia tomentosa (Thunberg) Steudel., Paulownia elongata S. Y. Hu, Paulownia catalpifolia T. Gong ex D. Y. Hong, Paulownia fortunei (Seemann) Hemsley in F. B. Forbes & Hemsley, Paulownia kawakamii T. Ito, Paulownia fargesii Franchet и Paulownia taiwaniana T. W. Hu & H. J. Chang. Од постојећих врста у Србији се за сада гаје три: Paulownia tomentosa, Paulownia elongata и Paulownia fortunei. Paulownia tomentosa се највише и најдуже гаји у Србији, али првенствено у декоративне сврхе, за озе- лењавање насеља. Paulownia elongata и Paulownia fortunei се код нас однедавно гаје у шум- ским плантажама. Кључне речи: Paulownia, Србија, егзоте, шумске плантаже. SURVEY OF SPECIES IN THE GENUS PAULOWNIA (PAULOWNIA SIEB. ET ZUCC.) AND THEIR BIOECOLOGICAL CHARACTERISTICS Abstract: Seven species comprising the genus Paulownia Sieb. et Zucc and their bioecological characteristics are surveyed. They are: Paulownia tomentosa (Thunberg) Steudel., Paulownia elongata S. Y. Hu, Paulownia catalpifolia T. Gong ex D. Y. Hong, Paulownia fortunei (Seemann) Hemsley in F. B. Forbes & Hemsley, Paulownia kawakamii T. Ito, Paulownia fargesii Franchet and Paulownia taiwaniana T. W. Hu & H. J. Chang. Three of the above species are cultivated in Serbia: Paulownia tomentosa, Paulownia elongata and Paulownia fortunei. The most and the longest cultivated species in Serbia is Paulownia tomentosa, but primarily for ornamental purposes, for urban green spaces. The cultivation of Paulownia elongata and Paulownia fortunei has recently started in forest plantations. Key words: Paulownia, Serbia, exotic plants, forest plantations. 1. УВОД У роду Paulownia Siebold & Zuccarini има седам врста, са ареалом у источној Азији. То су: Paulownia tomentosa (Thunberg) Steudel., Paulownia elongata S. Y. Hu, Paulownia catalpifolia T. Gong ex D. Y. Hong, Paulownia fortunei (Seemann) Hemsley in F. B. Forbes & Hemsley, Paulownia kawakamii T. Ito, Paulownia fargesii Franchet и Paulownia taiwaniana T. W. Hu & H. J. Chang. Свих седам врста аутохтоно расте у Кини, с тим што Paulownia fargesii расте и у Вијетнаму, а Paulownia fortunei у Вијет- наму и Лаосу (Flora of China). У Кореју и Јапан пауловније су унете, вероватно, око
1 др Раде Цвјетићанин, ванредни професор; мр Марко Перовић, асистент; Универзитет у Београду - Шумарски факултет, Београд
1000-те године н.е. од стране будистичких монаха, а данас су тамо натурализоване (B a r t o n , I., N i c h o l a s , I., E c k r o y d , C., 2007). Услед вишевековне култи- вације, за неке врсте пауловнија тешко је установити првобитни ареал. Врсте рода Paulownia Siebold & Zuccarini припадају фамилији Scrophulariaceae (F l o r a o f C h i n a ; K r ü s s m a n n , G., 1984; Т а т и ћ , Б., Б л е ч и ћ , В., 2002; J о в а н о в и ћ - Д у њ и ћ , Р., 1974), реду Scrophulariales, подразреду Asteridae и разреду Magnoliopsida. Пауловније су листопадно дрвеће, а у тропским крајевима и зимзелено. Кора им је у младости глатка са упадљивим лентицелама, а у старости подужно испуцала. Гранчице су шупље, немају терминални пупољак, а бочни пупољци су наспрамни, понекад по 3 у пршљену. Листови се налазе на ду- гим петељкама. Лисна плоча је цела или плитко 3-5 режњевита. Обод је валовит и често назубљен у младости. Цветови се налазе у крупним метличастим цвастима, које су пирамидалне или цилиндричне. Појединачни цветови су на петељкама или седећи. Чашица цвета је звонаста или објајаста, длакава. Има 5 режњева са широким и зашиљеним врховима. Круница је љубичаста или бела, левкасто-зво- наста до цевасто-левкаста. Основа цеви је сужена и благо савијена, а обод је двоус- нат, с тим што је доња усна продужена и трорежњевита, а горња усна је жута и двоусната. Имају по четири прашника чији су филаменти савијени при основи, а антере су дивергентне. Тучак је двоок. Стубић је један, дугачак скоро колико и прашници. Плодови су чауре које су дворежњевите или непотпуно четворо- режњевите. Перикарп је дрвенаст, различите дебљине. Семе је мало, бројно, са крилатим мембранама. Ендосперм је оскудан (F l o r a o f C h i n a ; Ј о в а н о - в и ћ , Б., 2007; В у к и ћ е в и ћ , Е., 1996).
2. ОПИС ВРСТА И КЉУЧ ЗА ДЕТЕРМИНАЦИЈУ Ради распознавања и међусобног разликовања, у даљем тексту се даје опис појединачних врста рода Paulownia, кључеви за њихову детерминацију, биоеко- лошке карактеристике и употребна вредност дрвета.
1. Paulownia tomentosa (Thunberg) Steudel Дрво до 20 m висине, са широком, кишобранастом крошњом. Кора је смеђе- сива. Младе гранчице су лепљиво жлездасте, старије са упадљивим лентицелама. Листови су крупни, налазе се на петељкама дугим 10-20 cm. Лиска је дугачка до 40 cm, широка до 30 cm, често са 3-5 режњева. Основа је срцаста, а врх кратко за- шиљен. Лице листа је ретко длакаво, а наличје густо или ретко длакаво. Цвасти су пирамидалне до уско коничне, до 50 cm дужине. Цветови су у групама по 3-4, пе- тељке цветова 1-2 cm дуге. Чашица је плитко звонаста, 1,5 cm дугачка, са спољне стране длакава, режњеви су до половине дужине чашице или дужи, јајасто-елип- тични. Круница је љубичаста, левкасто-звонаста, дуга 5-7,5 cm, са спољне стране жлездаста, са унутрашње гола, ребраста. Обод је пречника 4,5 cm, прашници су до 2,5 cm. Тучак је јајаст, жлездаст, нижи од прашника (F l o r a o f C h i n a ). Чаура је јајаста, двоока, 3,5-5 cm дуга, густо жлездасто-длакава, перикарп 1 mm, трајни чашични режњеви заравњени. Семе је 2,5-4 mm дужине, 2-3 mm ши- рине, укључујући крилце, широко објајасто, пљоснато. Цвета у априлу-мају, а пло-дови су зрели у августу и септембру. Плодови остају на стаблу до пролећа, када се и сакупљају (С т и л и н о в и ћ , С., 1985). Одрасла стабла издрже минималне температуре до -20ºС (О ц о к о љ и ћ , М., 2006). Тражи богата, свежа земљишта. У младости је осетљива на мраз (S c h ü t t , Р., S c h u c k , H.J., S t i m m , B., 2002). Аутохтона је у Кини, где расте до 1800 m надморске висине. Налази се само- никло или култивисано у следећим провинцијама: Анхуи, Гансу, Хебеи, Хенан, Хубеи, Хунан, Јиангсу, Јиангси, јужни Лиаонинг, Шаанси, Шандонг, Шанси, север- ни Сичуан. Осим у Кини, гаји се и у Јапану, Кореји, Европи и Северној Америци (F l o r a o f C h i n a ).
2. Paulownia elongata S. Y. Hu Дрво преко 10 m висине са широком купастом крошњом. Младе гранчице су смеђе, голе, са црвеносмеђим, конвексним лентицелама. Лиска је јајасто-срцаста до 34 cm дужине, до 22 cm широка, на лицу скоро гола, са наличја са густим се- дећим дендроидним длачицама. Основа листа је срцаста до округласта, а врх за- шиљен. Обод је најчешће цео, понекад неправилно назубљен. Цвасти су пирами- далне до уско купасте, око 30 cm дугачке, осовина им је смеђа и гола. Цветови су у групама 3-5, цветне групе се налазе на петељки која је исте дужине као петељке појединачних цветова (0,8-2 cm). Чашица је обрнуто купаста, 1,6-2 cm дуга, гола, са 5 режњева, који су дуги до 1/3 дужине чашице. Круница је љубичасте до бело- розе боје. По облику је левкасто-звонаста, дугачка 7-9,5 cm, широка 4-5 cm, са обо- дом пречника 4,5 cm. Круница је благо закривљена, ребраста, споља жлездаста и звездасто длакава, а унутра гола са љубичастим пегама. Прашници су дугачки до 2,5 cm. Тучак је жлездаст, а стубић је дугачак 3-3,5 cm. Чаура је најчешће јајаста, ретко јајасто-елиптична, 3,5-5 cm дугачка, звездасто длакава. Трајна чашица је у облику диска са кљунићем дугим 4-5 mm и перикарпом који је 1-2,5 mm дугачак. Семенке су заједно са крилцетом дугачке 4-5 mm. Цвета у априлу и мају, плод је зрео у јесен. Расте у Кини, на нижим надморским висинама, самоникло или култивисано у провинцијама: Анхуи, Хебеи, Хенан, Хубеи, Јиангсу, Шаанси, Шандонг, Шанси (F l o r a o f C h i n a ).
3. Paulownia catalpifolia T. Gong ex D. Y. Hong Дрво са правим деблом и крупном крошњом. Листови су уско јајасто-срцасти, око два пута дужи него шири, на врху зашиљени. Са лица су голи, са наличја густо звездасто длакави. Обод листа је цео и таласаст. Цвасти су пирамидалне или уско купасте, обично краће од 35 cm. Петељка цветних група је дуга скоро као петељке појединачних цветова. Чашица је плитко звонаста, краћа од 2 cm, после цветања гола. Режњеви 1/3 до 2/5 дужине чашице, троугласти до јајасти. Круница је свет- лољубичаста, уско звонасто-левкаста, 7-8 cm дугачка, мање од 3,5 cm широка, са унутрашње стране са густим љубичастим тачкицама, ребраста. Основа јој је на- пред савијена, при основи широка 1,5 cm, а мање од 3,5 cm при врху. Чаура је елиптична, дугачка 4,5-5,5 cm, звездасто длакава у младости. Перикарп је до 3 mm дугачак. Цвета у априлу, а плодови су зрели у јулу и августу.Расте у Кини на малим надморским висинама у провинцији Шандонг (Зоу Ксиан) (F l o r a o f C h i n a ).
4. Paulownia fortunei (Seemann) Hemsley in F. B. Forbes & Hemsley (syn. Campsis fortunei Seemann; Paulownia duclouxii Dode; P. meridionalis Dode; P. mikado T. Ito). Дрво које достигне висину до 30 m и пречник до 2 m. Дебло је право са си- восмеђом кором, а крошња је јајаста. Млади избојци, цвасти и плодови су смеђе- жућкасти и звездасто длакави. Листови су крупни и налазе се на петељкама које су дуге до 12 cm. Лиска је јајасто-срцаста, дуга до 20 cm, широка до 12 cm, на младим избојцима дводелна. Са лица је обично гола, са наличја густо звездасто длакава и жлездаста. Цвасти су уске и дугачке до 25 cm, скоро цилиндричне. Цветови су у групама 3-8. Цветне групе се налазе на дугачкој петељки, која је подједнако дуга као петељке појединачних цветова. Петељке појединачних цветова су голе. Чаши- ца је купаста, 2-2,5 cm дугачка, режњеви су 1/4-1/3 дужине чашице, јајасти до тро- угласто јајасти, уско троугласти на плодовима. Круница је бела, љубичаста или светлољубичаста, цевасто-левкаста, 8-12 cm. Цев се постепено проширује, мало је закривљена ка напред, са унутрашње стране благо ребраста, споља фино длакава. Прашници су дуги 3-3,5 cm, ретко жлездасто длакави. Оваријум је жлездаст, некад звездасто длакав. Чаура је објајаста до елиптично објајаста, 6-10 cm дужине. Кљу- нић је дугачак до 6 cm, перикарп је дрвенаст, 3-6 mm дебео. Трајна чашица је дуга- чка 3-6 mm, дрвенаста. Семенка је 6-10 mm дуга, укључујући крилце. Цвета у мар- ту и априлу, а плод је зрео у јулу и августу. Самоникло или култивисано расте у јужној Кини до 2000 m надморске виси- не, у провинцијама: Анхуи, Фуџиан, Гуангдонг, Гуангси, Гуижоу, Хубеи, Хунан, Јиангси, Сичуан, Тајван, Јунан, Жeђиaнг. Аутохтона је и у Лаосу и Вијетнаму (F l o r a o f C h i n a ).
5. Paulownia kawakamii T. Ito (syn. Paulownia rehderiana Handel-Mazzetti; P. thyrsoidea Rehder; P. viscosa Handel-Mazzetti) Дрво високо 6-12 m, са кишобранастом крошњом. Млади избојци су си- восмеђи, са упадљивим лентицелама, голи. Лисна плоча је срцаста, дугачка до 30 cm, широка до 27 cm, лепљиво жлездасто длакава са лица и наличја. Лист је цео или са 3- 5 режњева, са срцастом основом и кратко зашиљеним врхом. Цвасти су широко ку- пасте, до 1 m дужине, цветови обично у групама по 3, жутосмеђе длакави. Цветне групе су без петељки или са петељкама краћим од 1,2 cm. Петељке појединачних цветова су до 1,2 cm дугачке. Чашица је упадљиво ребраста и длакава. Режњеви су дужи од половине дужине чашице, уско јајасти, са упадљивим зеленим ивицама и зашиљеним врхом. Круница је светлорозе до плавољубичасте боје, обрнуто звоно- лика, дугачка 3-5 cm и 3-4 cm широка, споља жлездасто длакава. Прашници су дуга- чки 1-1,5 cm. Оваријум је жлездаст, стубић до 1,4 cm. Чаура је јајаста, 2,5 до 4 cm ду- жине. Врх је кратко кљунаст, перикарп тањи од 1 mm. Режњеви чашице су обично снажно повијени уназад. Семе је објајасто, 3-4 mm дужине, укључујући крилце. Цве- та у априлу и мају, плод је зрео у августу и септембру.Аутохтона је у Кини, на надморским висинама од 200 до1500 m, у провин- цијама Фуџиан, Гуангдонг, Гуангси, Гуижоу, Хубеи, Хунан, Јиангси, Тајван, Жеђи- анг (F l o r a o f C h i n a ).
6. Paulownia fargesii Franchet Дрво високо до 20 m са купастом крошњом. Гранчице су љубичастосмеђе до сивосмеђе, са округластим конвексним лентицелама. У младости су звездасто дла- каве, а старије су голе. Листови се налазе на петељкама дугачким до 11 cm. Лисна плоча је јајаста до срцасто-јајаста, дугачка до 20 cm, широка до 14 cm. Лице је ре- тко длакаво, а наличје је мало до густо длакаво. Длачице се налазе на кратким пе- тељкама. Обод листа је цео или валовит, врх кратко зашиљен, петељке дуге. Цвас- ти су широко купасте, до 1 m дужине. Цветови су у седећим групама по 3-5. Пе- тељка појединачних цветова је краћа од 1 cm. Чашица је обрнуто купаста, до 2 cm дужине, звездасто длакава, режњеви су до ½ дужине чашице. Круница је бела са љубичастим пругама или потпуно љубичаста, звонаста, 5,5-7,5 cm дуга, жлездасто длакава. Прашници су 2-2,5 cm дужине. Плодник тучка је жлездаст, стубић је до 3 cm дужине. Чаура је елиптична до јајасто-елиптична, 3-4 cm дужине, лепљиво длакава у младости. Перикарп је танак. Трајна чашица је прилегла уз чауру или раширена, углавном није повијена ка споља. Семе је дугуљасто, 5-7 mm дужине, укључујући крилце. Цвета у априлу и мају, а плод је зрео у августу и септембру. Расте у Кини у распону надморских висина 1200-3000 m, а налази се само- никло или култивисано у провинцијама Гуижоу, Хубеи, Хунан, Сичуан и Јунан. Аутохтона је и у Вијетнаму (F l o r a o f C h i n a ).
7. Paulownia taiwaniana T. W. Hu & H. J. Chang (syn. Paulownia australis Gong Tong) Дрво, крошња кишобранаста, разграната, дебло до 5 m висине. Лисна плоча је јајасто-срцаста, са наличја густо лепљиво или звездасто длакава, по ободу цела, ва- ловита или угласта, врх зашиљен. Цвасти су широко купасте, до 80 cm дужине, цветови у групама са петељкама 6-7 mm дугим, вршна цветна група скоро седећа. Чашица по цветању често оголи. Режњеви су 1/3-2/5 дужине чашице. Круница је љубичаста, са унутрашње стране беличаста, са два упадљива подужна испупчења, цевасто-звонаста, 5-7,5 cm дужине. Чауре су елиптичне, око 4 cm дужине, звездас- то длакаве у младости. Перикарп је 2 mm дебљине. Цвета у марту и априла, а плод је зреоу јулу и августу. Расте у Кини, у провинцијама Фуџиан, Гуангдонг, Хунан, Тајван, Жеђианг, на надморским висинама до 1200 m. По својим морфолошким карактеристикама се налази између Paulownia kawakamii и Paulownia fortunei и вероватно представља њихов хибрид (F l o r a o f C h i n a ).Пауловније су морфолошки веома сличне, а разликују се углавном по грађи цвасти.
Kључ за разликовање врста:
1a) Цветне групе без петељки или је петељка много краћа од петељки појединач- них цветова. Метличасте цвасти широко купасте, до 1 m дужине, бочне осовине цвасти више од ½ дужине главне осовине..........................................................................2
1б) Цветне групе са израженом петељком или је петељка скоро исте дужине као петељке појединачних цветова. Метличасте цвасти пирамидалне, уско купасте или ваљкасте, до 0.5 m дужине. Бочне осовине цвасти мање од ½ дужине главне осовине ..........................................................................................................................4
2а) Петељка цветних група до 6-7 mm дуга, горња цветна група са врло кратком петељком. Чашица усечена до 1/3-2/5 своје дужине. .............Paulownia taiwaniana
2b) Цветне групе, осим оних на доњим гранама, без петељке; чашица усечена ½ или више своје дужине..................................................................................................3
3а) Чашични режњеви јако савијени ка споља у плоду; круница светлорозе до пла- вољубичаста, 3-5 cm дуга; младо лишће жлездасто-лепљиво, чаура јајаста ................ .................................................................................................. Paulownia kawakamii
3b) Чашични режњеви прилегли за основу плода, круница бела са љубичастим пругама до љубичаста, 5,5-7,5 cm дуга, младо лишће звездасто длакаво, чаура елиптична или јајасто-елиптична..................................................Paulownia fargesii
4a) Чаура издужено елиптична, 6-10 cm дуга; перикарп дрвенаст, 3-6 mm широк; метличасте цвасти скоро ваљкасте, са унутрашње стране крунице неупадљиви гребенчићи, чашица 2-2.5 cm дуга. .............................................Paulownia fortunei
4b) Чаура јајаста, јајасто елиптична или елиптична, 3-5,5 cm дуга; перикарп није дрвенаст, до 3 mm широк; метличасте цвасти пирамидалне или уско купасте; са унутрашње стране крунице упадљиви гребенчићи; чашица до 2 cm дуга ...............5
5а) Чаура лепљива, жлездасто длакава, чашични режњеви исте дужине или дужи од крунице, нису голи...............................................................Paulownia tomentosa
5b) Чаура у младости длакава; чашични режњеви краћи од крунице, делимично длакави ...........................................................................................................................6
6а) Круница левкасто-звонаста, при врху 4-5 cm пречника; листови приближно исте дужине и ширине; чаура јајаста, ретко елиптично-јајаста ...................................... .......................................................................................................Paulownia elongata
6b) Круница уско цевасто-левкаста, при врху ужа од 3,5 cm; дужина листа при- ближно два пута већа од ширине; чаура елиптична............... Paulownia catalpifolia
3. АНАТОМСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ И УПОТРЕБНА ВРЕДНОСТ ДРВЕТА Дрво пауловнија је једричаво, крупно прстенасто порозно. Трахеје раног др- вета су појединачне, ређе у групама по 2(4), пречника преко 200 μm. Трахеје кас- ног дрвета су најчешће у кратким радијалним низовима (по 2-3), пречника до 70 μм; перфорација је проста, а у срчики има тиле. Траке лигнума су неизразито хете- роцелуларне, широке 1-4(5) ћелија и не виде се голим оком. Паренхим је вази- центричан, алиформан до конфлуентан (В а с и љ е в и ћ , С., 1983). Механички елементи су дрвна влакна (П о п о в и ћ , Ј., Р а д о ш е в и ћ , Г., 2008). Бељика је уска, сивкастобеле до смеђе боје. Срж је црвенкастосмеђа или светлосмеђа. Свеже оборено дрво има непријатан мирис (B a đ u n , S., 1983). Густина дрвета је у сувом стању 320 kg/m³ (Ч у г у н о в а , З. et al., 1982), а у просушеном 398-450 kg/m³. Чврстоћа дрвета на притисак је средња (333 daN/cm2 ), а тврдоћа је мала (239 DaN/ cm2 ). Дрво се утеже веома слабо (βrk=0.28%) и веома је лош проводник топлоте. Добро се суши и обрађује, а тешко цепа. Ексере слабо држи (American Paulownia Association).
-Опште карактеристике дрвета пауловнија су: изузетна лакоћа, слабо утезање, стабилна структура, дуготрајност, резистентност према штетним инсектима и гљи- вама, слаба проводљивост топлоте и добра електрична изолација. Врло је лако, по густини је између балсе и тополе, лакше од било ког европског лишћара (American Paulownia Association). Ш о ш к и ћ , Б. et al. (2003) су испитивали механичка својства врста Paulownia fortunei и Paulownia elongata са огледног поља код Беле Цркве и закључили да постоје одређене разлике у механичким својствима између ове две врсте. Paulownia fortunei показује нешто веће утезање и бубрење од Paulownia elongata, а највећа разлика је била изражена у тачки засићености влаканаца, која је код Paulownia fortunei износила 33,84%, а код Paulownia elongata 41,12%.
У Кини се дрво пауловније користи за кућне компоненте које не захтевају ве- лику чврстину: фурнирање шперплоча и дрвета лошијег квалитета, намештај, наро- чито фиоке (јер дрво добро прилеже и отпорно је на инсекте), музичке инструмен- те, винску бурад, чиније за јело, кутије, гајбе, резбарију. Најважнија примена је за на- мештај и фурнир (B a r t o n , I., N i c h o l a s , I., E c k r o y d , C., 2007). У Јапану се користи за столове, намештај и дрвене послужавнике за чај. Из семена се добија уље које се употребљава у производњи лекова (B a đ u n , S., 1983).
4. БИОЕКОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ И ПРЕПОРУКА ЗА ГАЈЕЊЕ
На природним стаништима у Кини врсте рода Paulownia Sieb. et Zucc. расту у подручјима где је распон падавина између 500 до 3000 mm, али где има доста пада- вина у вегетационом периоду. Отпорне су на различите температурне услове. У Кини се најсеверније јављају тамо где је јануарска изотерма -5°C, а расту и где су температуре лети и преко 40°C. Најотпорнија према мразу је Paulownia tomentosa која издржи зимске температуре до -20°C, а најмање отпорна је Paulownia taiwaniana (-2°C). Кинески извори наводе да је најотпорнија на сушу Paulownia tomentosa, а затим следе P. elongata, Paulownia kawakamii, Paulownia fortunei и Paulownia catalpifolia. Пауловније су изразито хелиофилне врсте. Експерименти сa Paulownia elongata и Paulownia taiwaniana су показали да је за њих тачка светлос- ног засићења 60000 лукса (60% пуне сунчеве светлости), док је код већине других шумских врста 20000-30000 лукса. Тачка светлосне компензације од 2000 лукса (2% сунчеве светлости) је јако висока. Могу да расту на различитим земљиштима, али најбоље успевају на дубоким и добро дренираним. Није повољно ако је учешће фракције глине веће од 25%, а порозност мања од 50%. Paulownia fortunei и Paulownia tomentosa боље подносе глиновита земљишта од Paulownia elongata. Мо- гу да толеришу заслањеност земљишта до 1%. Пауловније не могу да опстану на слабо дренираним земљиштима. Нису значајније угрожене од штеточина или обољења (B a r t o n , I., N i c h o l a s , I., E c k r o y d , C., 2007), а најозбиљнију болест представљају вештичине метле које изазива микоплазма (М и л и ј а ш е - в и ћ , Т., 2009). Пауловније се много гаје у Кини, нарочито у виду пољезаштитних појасева и у агрошумарству. Претежно се користе врсте Paulownia elongata, Paulownia tomentosa, Paulownia fortunei и њихови хибриди. Пауловније врло брзо расту.
У Кини је просечна запремина у 7-10. години 0,6-0,7 m³. У Јапану је раст спорији у поређењу са Кином. Запремина је 10-15 m³ при бројности од 15 до 20 стабала по хектару. Наводи се да је просечан годишњи прираст 18 m³/ha при 380-750 стабала/ ha. У Аустралији је забележено да двоструки заштитни појас пауловније, који садржи 200 стабала/km даје 300 m³/km у старости од 20 година. У САД се предвиђа принос, од 40-годишњих плантажа, 250-275 m³/ha. Очекивана просечна запреми- на стабла је 2 m³, са пречником 67 cm. У Бразилу је постигнут прираст од 11-30 m³/ ha у зависности од станишта (B a r t o n , I., N i c h o l a s , I., E c k r o y d , C., 2007).
У Европу су врсте рода Paulownia први пут унесене 1830. у Холандију и Бел-
гију (B a r t o n , I., N i c h o l a s , I., E c k r o y d , C., 2007). У Србији се, за сада,
гаје три врсте: Paulownia tomentosa, Paulownia elongata и Paulownia fortunei.
Paulownia tomentosa се највише и најдуже гаји у Србији, али првенствено у декора-
тивне сврхе, за озелењавање насеља. У Београду, у парку „Стара Звездара“ забеле-
жено је стабло од 120 година, а у Пионирском парку од 100 година старости. Вели-
ка примена ове врсте у декоративне сврхе условљена је њеном широком еко
лошком амплитудом, брзим растом и високим орнаменталним вредностима
(О ц о к о љ и ћ , М., 2006). Изданци у првој години достигну и 2 m висине.
У последње време су код нас забележене још две врсте овог рода, Paulownia
elongata и Paulownia fortunei, које се гаје на плантажи у околини Беле Цркве (П е -
р о в и ћ , М., Ц в ј е т и ћ а н и н , Р., 2008). Ове две врсте су такође забележене и
у једном приватном дворишту у Малом Мокром Лугу.
На основу свега изложеног, чињеница је да се врсте рода Paulownia Sieb. et
Zucc одликују изузетно брзим растом и да за кратак период времена дају велику
количину дрвне масе, што их препоручује за гајење у шумским плантажама у Ср-
бији. Лошији квалитет дрвета у односу на домаће врсте дрвећа свакако може бити
ограничавајући фактор за шире гајење ових врста дрвећа у нашем шумарству.
Коначан суд о перспективама ширег узгоја врста рода Paulownia у шумарству Ср-
бије донеће се на основу детаљних истраживања постојећих шумских плантажа и
проучавања развоја будућих плантажа на различитим стаништима у Србији.
5. ЗАКЉУЧЦИ
-У раду је дат преглед врста рода Paulownia Sieb. et Zucc, са посебним освртом
на оне врсте које се данас гаје у Србији. Роду Paulownia припада 7 врста: Paulownia
tomentosa (Thunberg) Steudel., Paulownia elongata S. Y. Hu, Paulownia catalpifolia T.
Gong ex D. Y. Hong, Paulownia fortunei (Seemann) Hemsley in F. B. Forbes & Hemsley,
Paulownia kawakamii T. Ito, Paulownia fargesii Franchet и Paulownia taiwaniana T. W.
Hu & H. J. Chang (Flora of China). Све наведене врсте расту у Кини, с тим да P.
fargesii расте и у Вијетнаму, а P. fortunei у Вијетнаму и Лаосу (Flora of China). Све
врсте су морфолошки доста сличне, а разликују се углавном по грађи цвасти.
Од наведених врста три се, за сада, гаје у Србији: Paulownia tomentosa,
Paulownia elongata и Paulownia fortunei. Код нас се највише и најдуже гаји
Paulownia tomentosa, првенствено у декоративне сврхе, за озелењавање насеља.
Будући да се врсте рода Paulownia одликују веома брзим растом, у последње време
се у свету све више гаје у шумским плантажама. И у Србији се однедавно у шум-
ским плантажама гаје Paulownia elongata и Paulownia fortunei. Чињеница је да се
врсте рода Paulownia одликују изузетно брзим растом и да за кратак период вре-
мена дају велику количину дрвне масе, што их препоручује за гајење у шумским
плантажама у Србији. Лошији квалитет дрвета у односу на домаће врсте дрвећа
свакако може бити ограничавајући фактор за шире гајење ових врста дрвећа у на-
шем шумарству. Коначан суд о перспективама ширег узгоја врста рода Paulownia
у шумарству Србије донеће се на основу детаљних истраживања постојећих шум-
ских плантажа и проучавања развоја будућих плантажа на различитим станишти-
ма у Србији.
ЛИТЕРАТУРА
A m e r i c a n P a u l o w n i a A s s o c i a t i o n . www.paulowniatrees.org
B a đ u n , S. (1983): Paulownia. In: Šumarska enciklopedija 2. Jugoslavenski leksikografski zavod.
Str. 607.
B a r t o n , I, N i c h o l a s , I, E c k r o y d , C. (2007): Paulownia. Forest research bulletin No
231. New Zealand forest research institute. Rotorua. P. 71.
B e a n , W.J. (1976): Trees and shrubs hardy in the British isles, Vol. III. John Murray publishing,
London. P. 1-973 str.
V a s i l j e v i ć , S. (1983): Paulownia. In: Šumarska enciklopedija 2. Jugoslavenski leksikografski
zavod. Str. 607.
В у к и ћ е в и ћ , Е. (1996): Декоративна дендрологија. Шумарски факултет, Универзитет у
Београду. Стр. 1-585.
Ј о в а н о в и ћ , Б. (2007): Дендрологија. Универзитет у Београду, Шумарски факултет. Стр.
1-536.
Ј о в а н о в и ћ - Д у њ и ћ , Р. (1974): Род Paulownia. In: Флора Србије VI. Српска академија
наука и уметности, Одељење природно-математичких наука. Београд. Стр. 161-162.
K r ü s s m a n n , G. (1986): Manual of cultivated broad-leaved trees and shrubs, Vol. II. Batsford
ltd. London. 445 str.
М и л и ј а ш е в и ћ , Т. (2009): Паразитске и сапрофитске гљиве на врстама из рода
Paulownia. Гласник шумарског факултета 99. Београд. Стр. 91-99.
О ц о к о љ и ћ , М. (2006): Најстарија стабла на зеленим површинама Београда као полазни
материјал у производњи садница украсног дрвећа (Докторска дисертација). Шумарски
факултет Универзитета у Београду. Стр. 1-248
P e r o v i ć , M, C v j e t i ć a n i n , R. (2008): Paulownia elongata Sh.-Z. Hu. and Paulownia
fortunei (Seem.) Hemsl.-two new species in allochtonous dendroflora of Serbia. Inernational
conference „Forestry in achieving millenium goals“. Novi Sad, Serbia. P. 88.
П о п о в и ћ , Ј, Р а д о ш е в и ћ , Г. (2008): Анатомско-хемијске карактеристике дрвних
влакана врсте Paulownia fortunei Seem. Hemsl. Шумарство 4. Београд. Стр. 71-77.
S t e f a n o v i ć , V. (1983): Paulovnija (Paulownia Sieb. et Zucc). Šumarska enciklopedija. Knj. 2.
Jugoslavenski leksikografski zavod. Zagreb. Str. 730.
С т и л и н о в и ћ , С. (1985): Семенарство шумског и украсног дрвећа и жбуња. Универзитет
у Београду, Шумарски факултет. Стр. 1-399.
S c h ü t t , P, S c h u c k , H, S t i m m , B (2002): Lexicon der Baum- und Straucharten. Nikol
Verlagsgesselschaft. Hamburg. Стр. 1-581.
Т а т и ћ , Б, Б л е ч и ћ , В (2002): Систематика и филогенија виших биљака. Завод за уџбе-
нике и наставна средства. Београд. Стр. 1-376.
F l o r a o f C h i n a . www.efloras.org
Chinese Paulownia.www.paulownia.cn
Ч у г у н о в а , З, (ed.) (1982): Дрeвeсныe пoрoды мирa, тoм 2. Лeснaя прoмышлeннoсть.
Moсквa. 352 стр.
Ш о ш к и ћ , Б, В у к о в о ј а ц , Б, Л о в р и ћ , А. (2003): Истраживања неких физичких
својстава дрвета Paulownia elongata и Paulownia fortunei. Гласник Шумарског факултета 87.
Београд. Стр. 211-221.
SURVEY OF SPECIES IN THE GENUS PAULOWNIA (PAULOWNIA SIEB. ET ZUCC.)
AND THEIR BIOECOLOGICAL CHARACTERISTICS
Rade Cvjetićanin
Marko Perović
S u m m a r y
This paper presents a survey of the species in the genus Paulownia Sieb. et Zucc, with
special reference to the species which are today cultivated in Serbia. According to literature, the
genus Paulownia includes 7 species: Paulownia tomentosa (Thunberg) Steudel., Paulownia
elongata S. Y. Hu, Paulownia catalpifolia T. Gong ex D. Y. Hong, Paulownia fortunei (Seemann)
Hemsley in F. B. Forbes & Hemsley, Paulownia kawakamii T. Ito, Paulownia fargesii Franchet and
Paulownia taiwaniana T. W. Hu & H. J. Chang. Of the above species, three are cultivated in
Serbia for the time being: Paulownia tomentosa, Paulownia elongata and Paulownia fortunei. All
the species grow in China, but P. fargesi also grows in Vietnam, and P. fortunei grows in Vietnam
and Laos.
Paulovnias are extremely heliophytic tree species. At natural sites in China, the species of the
genus Paulownia grow at places with precipitation ranging from 500 to 3000 mm, but in the areas with
abundant precipitation during the growing season. They are resistant to different temperature
conditions, the northernmost species occur where the January isotherm is -5°C, and some grow in the
areas where summer temperatures exceed 40°C, however they are sensitive to frost. They can grow on
various soil types, but the greatest success is achieved on deep and well drained soils. They can tolerate
the soil salinity up to 1% (Barton, I, Nicholas, I, Eckroyd, C. 2007).
Wood is large ring porous. Sapwood is narrow, greyish-white to brown, heartwood is
reddish-brown or light brown. General characteristics of Paulownia wood are: extraordinarily
light wood, low shrinking, stable structure, longevity, resistance to insect pests and fungi, poor
temperature conductivity and good electrical insulation. Wood density is between balsa and
poplar, it is lighter than any European broadleaf (American Paulownia Association).
In China, Paulownia wood is used for house components that do not require great hardness:
veneering of plywood and poorer-quality wood, furniture, especially drawers (because of wood
properties and resistance to insects), musical instruments, vine barrels, dishes, boxes, crates, carvings.
The most important use is for furniture and veneer boards (Barton, I, Nicholas, I, Eckroyd, C. 2007).
In Japan it is used for tables, furniture, and wooden tea trays. Its seeds are used for oil extraction in
pharmaceutical industry (Bađun, S. 1983).
The most and the longest cultivated species in Serbia is Paulownia tomentosa, but primarily
for ornamental purposes, for urban green spaces. As the species in the genus Paulownia are
characterised by very fast growth, they have been increasingly cultivated in forest plantations
worldwide. Paulownia elongata and Paulownia fortunei have recently been introduced to forest
plantation growing in Serbia
Based on the above, it can be concluded that the species in the genus Paulownia are characterised
by extremely fast growth and that in short periods they can produce a high quantity of wood volume,
which recommends them for cultivation in Serbia. An inferior quality of wood compared to indigenous
tree species can, by all means, be a limiting factor for more extensive growing of these tree species
in our forestry. The final conclusion on the prospects of more extensive growing of the species in
the genus Paulownia in Serbia should be brought based on the in-depth research of the existing forest
plantations and based on the study of the future plantations at different sites in Serbia.
ЈУЛ-ДЕЦЕМБАР, 2009.
.........................................................................................
-Preuzeto u celosti sa:
http://drvotehnika.info/clanci/tehnicka-svojstva-i-upotrebljivost-drveta-paulovnije-paulownia-
ČLANCI I AUTORSKI TEKSTOVI
Tehnička svojstva i upotrebljivost drveta paulovnije (Paulownia)
Piše: dr Nebojša Todorović
Kombinovanom mehaničkom i hemijskom preradom drveta, uz poštovanje konstruktivnih i funkcionalnih svojstava proizvoda, moguće je naći ekonomski prostor za racionalnu preradu i vrsta manjih mehaničkih svojstava od uobičajenih.Velika potražnja i razvoj novih proizvoda su doveli do brze seče i nedostatka kvalitetne drvne sirovine. Zbog toga je veoma aktuelno uvođenje u proizvodnju brzorastućih novih vrsta i racionalno korišćenje raspoloživih drvnih resursa. Naša javnost je već odavno čula za drvo paulovnije. Milsim da nijedna drvenasta biljka nije doživela toliku popularnost, bolje da kažem, da se nijedan „kineski proizvod“ bolje ne kupuje u Srbiji od sadnica ovog drveta ili proizvoda napravljenih od njega. Ono što je verovatno zainteresovalo većinu ljudi jeste činjenica da za nekoliko godina drvo paulovnije dostiže sečivu zrelost i korisnu drvnu masu koja se može iskoristiti u tehničke svrhe. Iz tog razloga je kod nas, poslednjih godina, podignut veliki broj plantaža ove drvne vrste. Kakvog je kvaliteta drvo ovako brzog rasta?
Pretražujući tekstove o svojstvima paulovnije naišao sam na veliki broj podataka, ali je najveći broj njih veoma diskutabilan sa stanovišta nauke i struke. Ovde ćemo izneti rezultate dosadašnjih istraživanja koja su obavljena u Laboratoriji za svojstva drveta na Šumarskom fakultetu u Beogradu, kao i podatke koji si publikovani u vodećim međunarodnim naučnim časopisima iz drvne industrije. Prikazaćemo svojstva paulovnije tj. prosečne vrednosti za vrste fortunei, tomentosa i elongata i uporediti ih sa svojstvima nekih domaćih vrsta drveća – hrastom, bukvom, smrčom i topolom.
Piše: dr Nebojša Todorović
Kombinovanom mehaničkom i hemijskom preradom drveta, uz poštovanje konstruktivnih i funkcionalnih svojstava proizvoda, moguće je naći ekonomski prostor za racionalnu preradu i vrsta manjih mehaničkih svojstava od uobičajenih.Velika potražnja i razvoj novih proizvoda su doveli do brze seče i nedostatka kvalitetne drvne sirovine. Zbog toga je veoma aktuelno uvođenje u proizvodnju brzorastućih novih vrsta i racionalno korišćenje raspoloživih drvnih resursa. Naša javnost je već odavno čula za drvo paulovnije. Milsim da nijedna drvenasta biljka nije doživela toliku popularnost, bolje da kažem, da se nijedan „kineski proizvod“ bolje ne kupuje u Srbiji od sadnica ovog drveta ili proizvoda napravljenih od njega. Ono što je verovatno zainteresovalo većinu ljudi jeste činjenica da za nekoliko godina drvo paulovnije dostiže sečivu zrelost i korisnu drvnu masu koja se može iskoristiti u tehničke svrhe. Iz tog razloga je kod nas, poslednjih godina, podignut veliki broj plantaža ove drvne vrste. Kakvog je kvaliteta drvo ovako brzog rasta?
Pretražujući tekstove o svojstvima paulovnije naišao sam na veliki broj podataka, ali je najveći broj njih veoma diskutabilan sa stanovišta nauke i struke. Ovde ćemo izneti rezultate dosadašnjih istraživanja koja su obavljena u Laboratoriji za svojstva drveta na Šumarskom fakultetu u Beogradu, kao i podatke koji si publikovani u vodećim međunarodnim naučnim časopisima iz drvne industrije. Prikazaćemo svojstva paulovnije tj. prosečne vrednosti za vrste fortunei, tomentosa i elongata i uporediti ih sa svojstvima nekih domaćih vrsta drveća – hrastom, bukvom, smrčom i topolom.
Paulovnija je listopadno drvo iz porodice Paulowniaceae koje obuhvata desetak vrsta i više varijateta. Poreklom je iz Kine, ali se dosta dugo kultiviše i u Japanu i Koreji. Uglavnom se gaji plantažno. Prvobitan, originalni naziv roda je bio Pavlovnia, ali je kasnije promenjeno u Paulovnia. U Kini paulovniju zovu „zmajevo drvo“ a u Japanu „kiri“. Tokom 19-og veka paulovnija je došla i na tlo SAD-a. Sve vrste paulovnije su jedričave i brzorastuće (posle 12 do 15 godina postiže visinu 15-20 m i zapreminu debla oko 1 m3). Beljika je sivobela, često svetlosmeđa dok je srž crvenkastosmeđa ili jednolično svetlosmeđa. Sveže drvo je vrlo često neugodnog mirisa. Neka osnovna fizička svojstva paulovnije su prikazana u tabeli 1. Prema ovim podacima paulovnija spada u lakše vrste drveta. Gustina, pri 0% vlažnosti, iznosi 294 kg/m3. Sa druge strane ovo drvo ima veliku porozonost – 80,4% i značajan kapacitet za vodu – 303% (skoro tri puta veću od hrasta i bukve). Međutim, dimenzionalna stabilnost paulovnije je veća nego kod prikazanih vrsta. Ovu konstataciju nam potvrđuje dobijen koeficijent zapreminskog utezanja (grafikon 1).
Grafikon 1. Procenat promene zapremine drveta sa promenom vlažnosti od 1%
Kod paulovnije promena zapremine sa promenom 1% vlažnosti iznosi 0,290%, dok je kod topole taj koeficijent 0,397%, a kod bukve i hrasta 0,550% i 0,592%, respektivno. Ovi rezultati nam ukazuju da se drvo paulovnije vrlo malo uteže/bubri i da je veoma stabilno u varijabilnim klimatskim uslovima.
U proizvodnji drvne biomase količina energije koja se dobija po jednom kilogram ili metru kubnom drveta je praktično indikator njegovog kvaliteta. U tom smislu drvo paulovnije je „mali proizvođač“ toplote uzimajući u obzir metar kubni drvne biomase. Poređenja radi 1 m3 paulovnije vlažnosti 15% daje oko 1069 kWh toplotne enregije, dok ista količina hrasta proizvodi sagorevanjem skoro dva puta veću energiju – 2.363 kWh (grafikon 2). Ovakvi rezultati su posledica manje gustine paulovnije, ali činjenice da 1 kg bilo kog drveta iste vlažnosti daje približno istu količinu toplotne energije iz razloga što je hemijski sastav svih vrsta približno isti (po hemijskoj strukturi i učešću pojedinih hemijskih jedinjenja).
Grafikon 2. Toplotna energija (u kWh) koja se dobija sagorevanjem 1 m3 drveta (pri vlažnosti od 15 %)
Što se tiče mehaničkih karakteristika drvo paulovnije je zahvaljujući svojoj maloj gustini na dnu lestvice po čvrstoći i tvrdoći u poređenju sa hrastom, bukvom, smrčom i topolom. Čvrstoća na savijanje (tabela 2) je tri puta manja od bukovine, a bočna tvrdoća, koja je odgovorna za primenu drveta u proizvodnji podova, je čak 4 puta manja od iste tvrdoće kod hrastovine, dok je poprečna tvrdoća tri puta manja od iste zabeležene kod bukve.
Tabela 1. Neka osnovna fizička svojstva domaćih vrsta i paulovnije
Tabela 2. Neka osnovna mehanička svojstva domaćih vrsta i paulovnije (pri vlažnosti od 12%)
Prema dosadašnjim rezultatima tehnička vrednost nekog drveta kao materijala je visoka, ako je njegova čvrstoća velika, a gustina mala. To je konstatacija koja predstavlja osnovu u izboru konstruktivnog materijala. Kao mera tehničkog kvaliteta drveta i njegove upotrebe u građevinarstvu služi koeficijent kvaliteta. On se određuje kao odnos između čvrstoće na pritisak paralelno sa vlakancima (u kp/cm2) i gustine drveta (pri 15% vlažnosti pomonožene sa 100). Za istraživano drvo paulovnije koeficijent kvaliteta prosečno iznosi 8,8. Poređenja radi kod smrče ovaj koeficijent iznosi 11,2, a kod hrasta 10,0. Na osnovu ovih vrednosti, a prema Monnin-ovoj tabeli o kvalitetu drveta, analizirano drvo paulovnije bi se svrstalo u drvo dobrog kvaliteta (koeficijent veći od 8), ali znatno slabije od smrče i hrasta. Na osnovu ovih podataka može se zaključiti da se drvo paulovnije ne može upotrebiti u nekim zahtevnijim konstrukcijama gde je potrebna velika čvrstoća i otpornost. Pored ove činjenice, drugi rezultati pokazuju da se paulovnija brzo prirodno suši, bez vitoperenja i pucanja. Vrlo lako se obrađuje, boji i lakira. Dobrih je izolacionih svojstava i otporno je na truljenje. Zahvaljujući ovome može se koristiti za izradu nameštaja, stolarije, furnira i furnirskih ploča i ambalaže, lamperije, ramova, ukrasnih rezbarenih predmeta muzičkih instrumenata, avio i drugih modela i lakih letilica. Istorijski gledano Kina spada u najveće proizvođače paulovnije. Od 70-ih godina XX veka Japan nije bio u stanju da proizvede paulovniju koja bi zadovoljila potrebe povećane potražnje. U Japanu se posebno ceni finoća i spoljni izgled ovog drveta. Skoro svako domaćinstvo u Japanu ima bar jedan predmet koji je izrađen od drveta paulovnije. Zbog velike potrošnje Japan spada u najveće kupce ovog brzorastućeg drveta. U ovoj zemlji se naročito koristi za izradu drvenih delova obuće i kalupa za obuću, sanduka i kutija, u proizvodnji šibica i drvenih poslužavnika.
Uzorci paulovnije na kojima su ispitana neka njena svojstva(Laboratorija za svojstva drveta – Šumarski fakultet u Beogradu)
Пријавите се на:
Постови (Atom)